News

$image->meta_alt

Održan panel o fitoplazmi

8. februar 2019.

Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora“ organizovalo je u četvrtak, 7. februara 2019. godine "Panel o fitoplazmi vinove loze u sremskom vinogradarskom rejonu i fruškogorskom vinogorju".

Tema koja svakim danom sve više zabrinjava vinogradare i vinare privukla je ne samo članove udruženja, već i sve one koje ova problematika interesuje.

Fitoplazmatične pojave po prvi put su registrovane u Francuskoj i Italiji nakon 2000. godine, da bi se ubrzo proširile na sve najvažnije vinogradarske regione Evrope. U Srbiji je do značajnijeg prisustva fitoplazme u vinogradima došlo nakon intenzivne sadnje 2006. godine. U narednih desetak godina, ova opaka bolest koja rezultira uništavanjem čokota, a u ekstremnim slučajevima i krčenjem celog zaraženog vinograda, postala je krucijalni problem za srpske vinogradare i proizvođače vina.

Govorili su naši eminentni stručnjaci koji se sa fitoplazmom bore iz različitih domena:

Milena Petrov iz Poljoprivredne službe pri Poljoprivrednoj stanici u Novom Sadu, rukovodilac tima koji na vinogradarskim područjima Vojvodine terenski prati porast fitoplazme, iznela je statističke podatke po rejonima, sa posebnim osvrtom na najosetljivije sorte grožđa.

Dr Bojan Duduk iz Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine u Zemunu upoznao je prisutne sa prirodom i vrstama fitoplazme, kao i načinima širenja zaraze, a zatim i sa merama za suzbijanje i prevenciju bolesti. Činjenica da nauka u ovom trenutku kao jedinu preventivu nudi primenu pesticida na prenosioce fitoplazme, cikade Scaphoideus titanus, izazvala je polemiku sa proizvođačima koji se bave organskom proizvodnjom ili je planiraju u neposrednoj budućnosti.

Da bi se lakše razrešile ove dileme, Slađana Lukić, načelnica Odeljenja za zdravlje bilja i biljni karantin Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa saradnicima, iznela je da će se o ovom pitanju zauzeti poseban stav. Napomenula je i da su još uvek najveći problem zapušteni i neiskrčeni oboleli vinogradi, koji su veliki nosioci zaraze, posebno kada se pored njih nalaze mladi zasadi.

U svakom slučaju, sve biljke koje su zaražene fitoplazmom tipa Flavescence doree (FD) treba izvaditi i spaliti i naročito paziti na kupovinu zdravog sadnog materijala.

Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora“ je po broju članova najveće udruženje ovog tipa u Srbiji i trenutno broji 38 članova. Poseban uspeh udruženja ogleda se u činjenici da smo završili najveći Elaborat o proizvodnji vina sa geografskim poreklom u Srbiji, koji obuhvata 34 vinarije. Elaborat koji je urađen za „Sremski rejon“ je sveobuhvatan, kompleksan, iscrpan, a na izradi su radili naši vrhunski stručnjaci u vinogradarstvu i vinarstvu. Ovo je put, ka izradi narednog elaborata koji će biti vezan za vina sa fruškogorskog vinogorja. Osim toga Udruženje preduzima i brojne druge aktivnosti na promociji vinarija, vinogorja, edukaciji i članova i šire publike, i širenju vinske kulture. Uspešno smo organizovali dva Salona vina Vojvodine u Beogradu, 2017. i 2018. godine, a zajednički nastupamo i na drugim vinskim manifestacijama.

$image->meta_alt

PANEL O FITOPLAZMI VINOVE LOZE – 7. FEBRUAR 2019.

1. februar 2019.

Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora“, organizovaće u četvrtak, 7. februara 2019. godine, sa početkom u 10 časova i 30 minuta "Panel o fitoplazmi vinove loze u sremskom vinogradarskom rejonu i fruškogorskom vinogorju". Panel će biti održan u Novom Sadu u Privrednoj komori Srbije - Regionalnoj privrednoj komori Južnobačkog upravnog okruga, u ulici Narodnog fronta 10, u Plavoj Sali na drugom spratu.

O ovoj i dalje aktuelnoj temi govoriće predstavnici Uprave za zaštitu bilja, Poljoprivrednih stručnih službi i Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine. Postoji veći broj fitoplazmi koje uzrokuju žutilo i crvenilo lišća vinove loze, ali je najopasnija od njih Flavence doree (FD). Prenosilac bolesti sa zaraženih na zdrave čokote je insekt cikada (Scaphoideus titanus). Ženke cikade polažu jaja početkom septembra na starijim lastarima vinove loze. Larve se hrane na naličju listova tokom juna meseca, a odrasli insekti se javljaju početkom jula i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze. Period inkubacije bolesti pre pojave prvih simptoma je dve godine. Ulaz na panel je slobodan, a osim članova našeg udruženja, pozivamo i sve zainteresovane vinogradare da se uključe u rad Panela. Program i satnicu Panela, možete da pogledate ispod ovog teksta:


Satnica Okupljanje učesnika
10:30 – 11:00 Stanje u vinogradima na Fruškoj gori i u Vojvodini u 2018. godini – Zlatasto žutilo (FD)

Milena Petrov, Poljoprivredna stručna služba, Poljoprivredna stanica Novi Sad
11:00 – 11:30 Fitoplazmoze vinove loze

Dr Bojan Duduk, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Zemun
11:30 – 12:00 Pravilnik o utvrđivanju programa mera zaštite zdravlja bilja za 2018. godinu, sa osvrtom na tačku 5. Poseban nadzor u vinovoj lozi. Predlozi mera za 2019. godinu.

Slađana Lukić, načelnik Odeljenja za zdravlje bilja i biljni karantin, Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (sa saradnicima)
12:00 – 12:30 Diskusija – pitanja i odgovori
Očekujemo i dolazak predstavnika Poljoprivrednih stručnih službi iz Rume i Sremske Mitrovice, kao i predstavnika republičke fitosanitarne inspekcije u Novom Sadu.
$image->meta_alt

I sremski vinogradarski rejon će imati vina sa geografskim poreklom

5. novembar 2018.

IMG_6033

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavljeno je Obaveštenje o podnetom zahtevu za ustanovljavanje oznake kontrolisanog geografskog porekla „Sremski rejon“ / „Srem“, kao i predložena Specifikacija proizvoda za oznaku geografskog porekla za vino „Sremski rejon“ / „Srem“.

unnamed6

Konačnoj verziji Elaborata o proizvodnji vina sa geografskim poreklom „Sremski rejon“ / „Srem“, prethodilo je prikupljanje podataka o 34 vinarije koje su uključene u Elaborat, o položajima i orografskim karakteristikama njihovih vinograda, sortama grožđa, zemljištu, klimatskim uslovima i tradiciji u proizvodnji vina. Za ukupno 147 vina koja su obuvaćena Elaboratom, dokazano je da ispunjavaju uslove da nose oznaku geografskog porekla, odnosno da se ističu kvalitetom i da se može dokazati poreklo grožđa.

IMG_5768

unnamed2

Usledila je terenska kontrola vinarija i vinograda uključenih u Elaborat, od strane Radne grupe koju je imenovalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Radna grupa je obišla 34 vinarije i njihove vinograde i uverila se u mogućnosti za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, koja će nositi zajedničku geografsku oznaku.

unnamed3

unnamed5

unnamed4

Sve ovo je potvrđeno i na dvodnevnom Završnom sastanku Radne grupe za ustanovljavanje geografske oznake za vino "Sremski rejon / Srem", koji je održan 18. i 19. septembra 2018. godine. Na sastaku su detaljno analizirani podaci prikazani u Elaboratu, podaci prikupljeni tokom terenske kontrole, a obavljena je i degustacija 147 vina i zaključeno je da je adekvatno objašnjena uzročna veza između detalja vinogradarskog područja i detalja o kvalitetu ili karakteristikama vina, koji se suštinski ili isključivo pripisuju geografskom okruženju.

IMG_5916

IMG_5952

IMG_5832

Kada se završi procedura ustanovljavanje oznake kontrolisanog geografskog porekla „Sremski rejon“ / „Srem“, biće to najveća geografska oznaka za vino, koja će obuhvatiti 34 vinarije. Primera radi, geografsko poreklo vina trenutno štite 2 vinarije iz rejona Knjaževac, 2 vinarije iz rejona Toplica, 5 vinarija iz rejona Subotica, 10 vinarija iz rejona Šumadija i 11 vinarija iz vinogradarskog rejona Negotinska krajina.

IMG_6030

unnamed1