Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u Sremu i na Fruškoj gori spada među najstarije u Evropi. Antički pisci Strabon i Dion su zabeležili da su u Panonskoj niziji, pa samim tim i u Sremu, vinovu lozu uzgajali Iliri. Ipak, procvat vinogradrstva u ovim krajevima, i njegovi počeci, povezuju se sa starim Rimljanima. Car Marko Aurelius Probus (232 – 282 n.e.) ukinuo je skoro dva veka dugu zabranu proizvodnje vina u rimskim provincijama, i zasadio prvu lozu na ovim prostorima u okolini sela Divoš i Grgurevci, nedaleko od Sirmiuma (današnje Sremske Mitrovice). Na tim mestima i danas postoje ostaci zgrada i podruma. Istorijski podaCi kažu da je ta prva loza doneta sa juga Apeninskog poluostrva, pre više od 1700 godina.
Tokom VII veka, ove krajeve naseljavaju Sloveni, upoznavaju se sa načinom gajenja vinove loze i uživaju u blagodetima koje donosi proizvodnja vina. Posle Kosovskog boja 1389. godine, i najezde Turaka na balkansko poluostrvo, srpsko stanovništvo počinje da se seli na sever. Narod, plemstvo i sveštenstvo koji su se nastanili u Sremu, doneli su i svoje iskustvo u proizvodnji vina. Oni su zaslužni za promenu sorti grožđa na FruškoJ gori. Umesto belih, uskoro su počele da dominiraju crvene sorte, koje su doneli sa juga.
Nažalost, turska osvajanja ovih prostora, poćetkom XVI veka, dovela su do stagnacije proizvodnje grožđa i vina. Turski putopisac, geograf i istoričar, zabeležio je da u Sremskom sandćaku ima brežuljaka prekrivenih blagorodnim vinogradima.
Karlovačkim mirom iz 1699. godine, u sastav Habzburške monarhije ulaze Srem i Banat. Vinogradarstvo doživljava novi procvat, povećavaju se površine pod vinogradima, a vina sa Fruške gore, posebno Bermet i Ausbruh, postaju cenjena u Evropi.
Zaharije Orfelin je 1783. Godine u Beču, objavio knjigu pod “Iskusni podrumar”. Ova svojevrsna enciklopedija vinarstva sabrala je sva tadašnja znanja o pravljenju fruškogorskih, ali i francuskih, italijanskih i nemačkih vina.
Arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić, objavio je u Budimu, 1816. godine knjigu “Soveršen vinodelac”, koja se smatra dragocenom jer je detaljno opisao 35 sorti grožđa, koje su tada gajene na Fruškoj gori. Za svaku sortu je definisao njeno narodno ime, dao botanički opis i privredno-tehničke osobine. A, sistematizovao je i svoja lična iskustva i znanja stečena u manastirskim vinogradima i podrumima.
Pojava filoksere koja je uništila vinograde u Evropi, nije mimoišla Srem. Ovde se filoksera pojavila 1881. godine i do 1890. godine su svi stari fruškogorski vinogradi bili uništeni. Obnova I oporavak vinograda trajao je skoro 30 godina. Ponovo se sa proizvodnje pretežno crvenih sorti grođša, prešlo n abele sorte, Najzastupljenije sorte su postale bela i crvena Slankamenka, Italijanski rizling, Crvena dinka, Šasla, Frankovka… Ako su Bermet I Ausbruh bila najpoznatija vina vinara iz sa Fruške gore u 18. i 19. veku, onda je to u 20. Veku postao Italijanski rizling…. A, koje vino ili vina će se izdvojiti u 21. veku, tek ćemo saznati.